Првенство просветних радника Србије у шаху
„проф. др Љубомир Љуба Протић 2020“

Успостављена је нова шаховско-просветна традиција.
ФИДЕ мајстор Драшко Бегуш просветни првак Србије у шаху за 2020

Организацијом првог Првенства просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић 2020“ Завод за унапређивање образовања и васпитања почео је да исписује нове странице шаховско-просветне историје Србије.

У суботу 25. јануара 2020. године у просторијама Завода су се, на новоустановљеном турниру, окупила 38 играча из свих крајева Србије запослених на универзитетима, основним и средњим школама, предшколским установама, јавној управи и јавним службама. Међу њима је било и носилаца највећих међународних шаховских титула: велемајстора, интернационалних мајстора и ФИДЕ мајстора.

Играло се 7 кола по швајцарском систему игре са темпом игре од 10 минута плус 5 секунди за сваки одиграни потез. Податак да је турнир регистрован код ФИДЕ (Светска шаховска федерација) довољно говори о жељи организатора да овај догађај буде од престижног значаја за све просветне раднике у Србији. За све учеснике су обезбеђене награде и захвалнице, а најуспешнијима на турниру и у више такмичарских категорија припали су пехари, медаље и специјалне награде.

Најсигурнију игру је приказао професор Савремене гимназије у Београду, ФИДЕ мајстор Драшко Бегуш који заслужено може да носи звање просветног првака Србије у шаху за школску 2019/2020 годину. Са 6 победа и једним ремијем освојио је прво место, пола поена више од другопласираног професора Математичке гимназије и ФИДЕ мајстора Горана Јелића. Треће место, са 5 освојених поена, припало је професору физике у Основној школи „Бановић Страхиња“ у Београду и интернационалном мајстору Јовану Тодоровићу. Сва тројица су уједно освојили награде за најуспешније у категорији „Основне и средње школе“.

Најуспешније шахисткиње на турниру су биле: Галина Бојовић (Електротехничка школа Земун), Нинослава Ћиповић (Правно-биротехничка школа Земун) и Данијела Љубојевић (Универзитет Метрополитен).

Награђени по категоријама су:

Универзитет – ФИДЕ мајстор доцент др Ненад Равић (Висока школа за пословну економију и предузетништво ПЕП из Београда), велемајстор Милош Рогановић, асистент на Високој школи за пословну економију и предузетништво ПЕП из Београда и треће место ФИДЕ мајстор проф. др Владица Андрејић (Математички факултет Универзитета у Београду).

Предшколске установе – Мирјана Секулић, Милица Јокановић и Марија С. Ковачевић, све три из Предшколске установе „11. април“ Нови Београд.

Просветни пензионери – Душан Вуковић, ФИДЕ мајстор проф. др Душан Микичић (Електротехнички факултет) и проф. др Драган Милин (Православни богословски факултет).

Јавна управа и јавна служба – Зоран Јаковљевић, Сарић Мирослав (Студентски центар Београд) и Милан Бошковић (Завод за унапређивање образовања и васпитања).

Турнир су успешно судили међународни шаховски судија и организатор Небојша Баралић и ФИДЕ судија Раде Гољовић.

Првенству је претходила конференција посвећена професору Протићу под називом „Реч о Љуби – животна, духовна и душевна димензија“ која је окупила велики број пријатеља, колега и поштовалаца дела и рада професора Протића. Број говорника је такође био импозантан, чак 31! У наредном периоду ће бити објављена књига са називом истим називу конференције.

КОНФЕРЕНЦИЈА

РЕЧ О ЉУБИ – животна, духовна и душевна димензија

Београд, 25. јануар 2020. године
(Завод за унапређивање образовања и васпитања, ул. Фабрисова 10)

БОРАЦ ЗА МЕСТО ДРЕВНЕ ИГРЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У вечерњим сатима, тог 18. децембра 2016. године, и српски шах је изгубио проф. др Љубомира Љубу Протића, истинског љубитеља и поклоника древне игре.

Данас (25. јануар 2020. године), на дан Љубиног рођења,  Љубин Завод, Завод за унапређивање образовања и васпитања исписује нове странице српске шаховско-просветне историје, успоставља традиционално такмичење просветних радника Србије у шаху које ће носити Љубино име. Данас ће се одиграти прво Првенство просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић“.

Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.

Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.

Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009. године, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.

Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.

Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!

ИН МЕМОРИАМ

Проф. др Љубомир Протић
(1943-2016)

Борац за место древне игре у нашој култури, један од најзаслужнијих за улазак шаха у редовно школство

У вечерњим сатима 18. децембра 2016. године, у свом дому у Београду, преминуо је проф. др Љубомир Протић, истински љубитељ и поклоник шаха.

Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.

Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.

Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.

Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.

Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!