КОНФЕРЕНЦИЈА
РЕЧ О ЉУБИ – животна, духовна и душевна димензија
Београд, 25. јануар 2020. године
(Завод за унапређивање образовања и васпитања, ул. Фабрисова 10)
БОРАЦ ЗА МЕСТО ДРЕВНЕ ИГРЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У вечерњим сатима, тог 18. децембра 2016. године, и српски шах је изгубио проф. др Љубомира Љубу Протића, истинског љубитеља и поклоника древне игре.
Данас (25. јануар 2020. године), на дан Љубиног рођења, Љубин Завод, Завод за унапређивање образовања и васпитања исписује нове странице српске шаховско-просветне историје, успоставља традиционално такмичење просветних радника Србије у шаху које ће носити Љубино име. Данас ће се одиграти прво Првенство просветних радника Србије у шаху „проф. др Љубомир Љуба Протић“.
Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.
Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009. године, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.
Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.
Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!
ИН МЕМОРИАМ
Проф. др Љубомир Протић
(1943-2016)
Борац за место древне игре у нашој култури, један од најзаслужнијих за улазак шаха у редовно школство
У вечерњим сатима 18. децембра 2016. године, у свом дому у Београду, преминуо је проф. др Љубомир Протић, истински љубитељ и поклоник шаха.
Професор Протић је рођен 25. јануара 1943. у Љубовији (Азбуковица). У богатој професионалној каријери обављао је велики број значајних дужности. Био је редовни професор и продекан Математичког факултета Универзитета у Београду, професор и директор Математичке гимназије, помоћник министра просвете, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, члан Савета Епархије Београдско-карловачке Српске Православне Цркве.
Као директор Завода одлучујуће је утицао на развој шаха у Србији. Под његовим будним оком, шах је као изборни предмет нашао место у образовном систему Републике Србије. Корисним саветима и смишљеним предлозима усмеравао је и на крају довео до циља тим који је радио на том послу. Било је сасвим природно да му 4. септембра 2007. припадне част да симболично повуче први потез у Основној школи „Вук Караџић“ у Вршцу (коју је похађао и први српски велемајстор Бора Костић), чиме је и званично започела настава шаха у школама у Србији, што су медији пренели као вест историјског значаја.
Тих година, Завод је, на челу са професором Љубом, покушавао да шах врати на место у друштву које му по значају и припада. Организовао је, помагао или иницирао бројне шаховске манифестације: Универзитетске шаховске мечеве на даљину Београд – Далас, пријатељске мечеве ШК „Богослов” – Завод, округле столове, трибине и шаховске обуке васпитача, наставника и професора широм Србије, симултанке наших истакнутих велемајстора по школама… Још и данас се на нашем Косову препричава гостовање Завода у Основној школи „Краљ Милутин” у Грачаници, 24. јуна 2009, када је велемајстор Александар Матановић одиграо симултанку после дуго замрлог шаховског живота. У Заводу су организоване и прославе међународних медаља које су освајали наши шаховски проблемисти.
Велика је била љубав професора Љубе Протића према шаху. Где год се налазио и где год радио, шаховска табла и фигуре су биле део његовог амбијента. Увек је налазио времена да одигра партију и поприча о актуелним шаховским дешавањима у свету и код нас. Играо је са децом, студентима, колегама професорима, пензионерима… Био је редовни учесник свих студентско-професорских турнира на Универзитету, редован посетилац шаховских догађаја у граду… За таблом, или као капитен, предводио је на бројним такмичењима екипе Математичке гимназије, Математичког факултета и Завода.
Био је човек, како се некада говорило: „пун добровоље старог кова”. Наше друштво и шаховска Србија одласком професора Љубе трпе велики губитак, али сви који смо од њега учили и са њим радили добро смо упамтили за какву се Србију борио. Хвала му, у име шаховске Србије, на свему!